Prema podacima Ministarstva finansija i privrede , u Srbiji su registrovane 2124 zadruge, u kojima članstvo ima 123000 građana, a zadruge su organizovane u 16 zadružnih saveza. Od ukupnpg broja zadruga u Srbiji, 67,1 odsto su zemljoradničke, 17,8 odsto su studensko-omladinske, 6,9 odsto stambene, 4,1 odsto zanatske, 0,4 odsto potrošače zadruge, dok 3,8 odsto čine druge vrste zadružnog udruživanja koje se uglavnom mogu podvesti pod socijalno zadruživanje.


Zemljoradničke zadruge predstavljaju potencijal za oživljavanje poljoprivrede, ekonomski i ruralni razvoj i omogućavaju smanjenje migracija iz seoskih područja. Međunarodna i domaća iskustva pokazuju ekonomsku i društvenu prednost zadruga u odnosu na druge oblike poslovanja, jer one imaju potencijal za stvaranje sigurnijih i održivih poslova, a kao način udruživanja su se pokazale otpotnijim i prilagodljivijim u vreme krize. Država će učiniti sve da zemljoradničke zadruge ponovo budu okosnica razvoja poljoprivrede i sela i da budu uključene u sve segmente agrarnog razvoja i razvoja sela što do sada nije bio slučaj. Kroz novi zakon o podsticajima zadrugama će se omogućiti da kao i sve učesnice u poljoprivrednoj proizvodnji koriste sredstva iz budžeta jer je najbolji mehanizam investicija u poljoprivredu preko zadružnog sektora.



U Srbiji trenutno ima registrovano 1733 zemljoradničkih zadruga od kojih je 1503 aktivno. Dakle, zemljoradničke zadruge imaju u Srbiji 332700 zadrugara i više od 100.000 kooperanata. Međutim, najveći problemi sa kojima se susreće zemljoradničko zadrugarstvo je nerešen status imovine zadruga koja je u najvećem delu u društvenom vlasništvu, što je u suprotnosti sa Ustavom. Takođe, težak je i pristup tržištu kapitala zbog nemogućnosti obezbeđenja garancija, ali i težak pristup tržištu zbog postojanja monopola, kao i sve veća siva ekonomija.




Dragana Jelić, master menadžer